Vratih se sa faksa i opet ne završih sve što je trebalo. NARAVNO-knjiga i praktikuma nema na skriptarnici, tako da ću opet morati da kopiram, što u suštini i nije loše, uštedeću koji dinar.

I studentska služba se ne zaobilazi u mom slučaju. Prebacila sam se sa FON-a na VIŠER i stalno imam neka pitanja ( što je i normalno kad dođeš u novu sredinu) i papire, uplatnice koje moram da predam. Samim tim, imala sam priliku da se bolje upoznam sa radnicima u studentskoj službi.

Nisam mogla, a da ne primetim da su one gospođe što rade za šalterima veoma često nervozne i neprijatne!

 

salterusa
 

 

Fino i kulturno je pitam nešto, a ona meni odgovara: " Ne mogu ništa da ti kažem sad, ne znam, predaj uplatnicu prvo, pa tek onda, ajde sad CAO!", ili jednom kad mi je rekla: "Ja tebe ništa ne razumem!", i gleda me bledo, a ja ponovim,razgovetno i jasno, a ona će opet: " Ne razumem te, šta ti pričaš?!". Nakon ovoga je pozvala koleginicu kojoj je odmah bilo jasno i stvar je bila rešena. 

U čemu je problem? Ovo je mi se dešavalo i na FON-u, a verujem da je tako i na drugim fakultetima. Da li je njihov posao teži od bilo čijeg? Da li mi pričamo nekim drugim jezikom pa nas ne razmeju? Ima mnogo pitanja, a nigde odgovora... Volela bih da mi neko objasni ovaj SINDROM NERVOZNIH i nezadovoljnih teta na fakultetima... a možda i zajedno dodjemo do nekog zaključka...